Kada prvi put kročite na tlo gde se spajaju obronci planine Zlatar i beskrajna prostranstva mistične Pešterske visoravni, shvatićete da priroda ovde ne govori šapatom – ona ovde grmi svojom lepotom. Specijalni rezervat prirode Uvac predstavlja krunski dragulj Zlatiborskog okruga i zapadne Srbije. To je mesto gde se reka igrala vajarstva, duboko usecajući svoje meandre u krečnjačke stene, dok nad celim tim prizorom stražare gospodari visina – beloglavi supovi.

Kao novinar koji je prepešačio stotine kilometara ovim krajem i turistički vodič koji je stotinama putnika preneo ljubav prema zapadnoj Srbiji, vodiću vas kroz svaki kutak ovog ekološkog raja. Pripremite se za putovanje kroz podzemne dvorane, preko strmih vidikovaca, pa sve do plavetnila neba gde gospodare nebeski jedriličari.

Geografsko čudo jugozapadne Srbije

Uvac je reka koja izvire podno planine Ozren, a njen tok kroz krečnjačke masive stvorio je kanjon koji danas ostavlja bez daha posetioce iz celog sveta. Specijalni rezervat prirode prostire se na površini od preko 7.500 hektara, na teritoriji opština Nova Varoš i Sjenica. Centralni deo rezervata čine tri veštačka jezera: Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko, koja su nastala izgradnjom brana za potrebe hidroelektrana, ali su vremenom postala savršeno integrisana u prirodni ambijent.

Ono što Uvac čini svetski poznatim fenomenom jesu njegovi uklješteni meandri. Reka krivuda pod uglom i do 180 stepeni, stvarajući prizor koji podseća na džinovsku zelenu zmiju koja se lenjo proteže između strmih, golih litica visokih i do 100 metara.

Beloglavi sup: Kralj visina i simbol opstanka

Ne možete pričati o Uvcu, a da prvo ne podignete pogled ka nebu. Tamo, na visini gde vetar kroji pravila igre, kruže džinovske ptice. Beloglavi sup (Gyps fulvus) je zaštitni znak ovog rezervata i jedna od najvećih ptica grabljivica na svetu. Sa rasponom krila koji dostiže impresivnih tri metra i težinom do 11 kilograma, ova ptica je pravi nebeski jedriličar koji retko maše krilima, već koristi tople vazdušne struje kako bi satima bez napora leteo iznad kanjona.

¹

Pre nekoliko decenija, ova vrsta je bila na ivici izumiranja u Srbiji. Zahvaljujući viziji lokalnih entuzijasta, biologa i formiranju Fonda za zaštitu ptica grabljivica, na Uvcu je otvoreno hranilište (tzv. "restoran za supove") gde se redovno iznosi hrana. Danas je kolonija beloglavog supa na Uvcu jedna od najvećih na Balkanu, sa preko 500 jedinki.

"Beloglavi sup je ekološki sanitarni radnik prirode. S obzirom na to da se hrani isključivo uginulim životinjama, on sprečava širenje zaraza i obavljanja ključnu ulogu u očuvanju zdravlja celokupnog ekosistema. Videti ga izbliza, kako bezvučno klizi kroz vazduh tik iznad vaše glave, iskustvo je koje menja pogled na svet." — Zabeleška autora tokom prolećnog obilaska gnezda.

Vidikovac Molitva: Pogled koji leči dušu

Ako ste ikada videli razglednicu iz Srbije sa motivom krivudave reke, ta fotografija je gotovo sigurno napravljena sa vidikovca Molitva. Smešten na 1.247 metara nadmorske visine, ovaj vidikovac nudi najspektakularniji pogled na meandre Uvačkog jezera.

Kako stići do Molitve?

Postoje dva glavna načina da dođete do ovog čarobnog mesta:

1. Pešačka staza (Zlatarska staza): Za ljubitelje aktivnog odmora, ovo je apsolutni imperativ. Staza polazi od kampa na Uvačkom jezeru (kod krstića) i vodi duž desne obale jezera. Dužina staze u jednom pravcu je oko 5 kilometara, dobro je obeležena i vodi vas preko proplanaka, drvenih mostića i vidikovaca sa kojih se postepeno otvara pogled na kanjon. Staza je kategorisana kao srednje zahtevna i zahteva adekvatnu sportsku obuću.
2. Terenskim vozilom iz Sjenice: Ukoliko niste raspoloženi za pešačenje, lokalni meštani nude prevoz džipovima sa sjeničke strane. Put vodi preko Pešterske visoravni, kroz autentična sela, pravo do vidikovca.

Na samom vrhu izgrađena je drvena platforma koja visi nad ponorom. Kada stanete na nju, osetićete nalet adrenalina i potpunog mira u isto vreme. Ispod vas se pruža smaragdno zelena voda Uvca, dok se oko vas uzdižu stene sa kojih poleću supovi.

Podzemni lavirint: Ušački pećinski sistem

Malo posetilaca zna da se ispod površine Uvca krije jedan od najvećih i najfascinantnijih pećinskih sistema u Srbiji. Ušački pećinski sistem dug je čak 6.185 metara i sastoji se od nekoliko povezanih celina, od kojih su najpoznatije Ušačka pećina, Bezdana pećina i Ledena pećina.

Ledena pećina – skriveni dvorac prirode

Do Ledene pećine se ne može stići kopnenim putem. Jedini način da uđete u ovaj podzemni svet jeste čamcem, tokom krstarenja Uvačkim jezerom. Čamci pristaju uz improvizovano metalno stepenište koje vodi direktno u mračni i hladni ulaz pećine.

Unutrašnjost pećine opravdava njeno ime – temperatura je tokom cele godine konstantna i iznosi tek oko 8 stepeni Celzijusa. Pećina nije elektrificirana, pa se obilazak vrši uz pomoć baterijskih lampi koje vam obezbeđuje vodič. Pod svetlošću lampi, pred vama se ukazuju nestvarni pećinski ukrasi: masivni stubovi, stalaktiti, stalagmiti i draperije koje podsećaju na okamenjene vodopade.

Praktični vodič za avanturu: Cene, rute i saveti

Da biste maksimalno iskoristili posetu Uvcu, važno je da se dobro organizujete. Poseta se obično bazira na kombinaciji krstarenja i pešačenja.

Kako se pripremiti za posetu?

• Obuća: Nikako ne krećite na pešačke staze u papučama ili ravnoj obući sa glatkim đonom. Krečnjačke stene mogu biti izuzetno klizave, čak i kada su potpuno suve.
• Voda i zaštita od sunca: Na stazi ka vidikovcu Molitva ima vrlo malo hladovine. Tokom letnjih meseci obavezno ponesite najmanje 1,5 litara vode po osobi, kremu sa zaštitnim faktorom i kačket.
• Rezervacija čamaca: Tokom sezone (jul i avgust), interesovanje za krstarenja je ogromno. Preporučuje se da vožnju čamcem rezervišete nekoliko dana unapred kod licenciranih lokalnih prevoznika.

Gastronomija i gostoprimstvo zlatiborskog i pešterskog kraja

Poseta Uvcu ne bi bila potpuna bez uživanja u gastronomskim čarolijama po kojima je ovaj kraj nadaleko poznat. Ovde se ukrštaju uticaji planinske zlatarske kuhinje i tradicionalnih specijaliteta Pešterske visoravni.

Nakon celodnevnog pešačenja ili krstarenja, obavezno svratite u jedno od lokalnih domaćinstava ili etno restorana u Sjenici ili na Zlataru. Na vašem stolu moraju se naći:

• Sjenički sir: Slani, punomasni ovčiji ili kravlji sir koji zri u drvenim kačama. Njegov specifičan ukus potiče od lekovitih trava kojima se stoka hrani na nepreglednim pašnjacima Peštera.
• Heljdopita: Tradicionalno jelo napravljeno od kora od heljdinog brašna, bogato filovano sjeničkim sirom, kajmakom i jajima.
• Sjenički sudžuk: Sušena kobasica od čistog goveđeg mesa sa specifičnom aromom koja se dobija blagim dimljenjem na bukovom drvetu.
• Jagnjetina pod sačem: Meso koje se topi u ustima, pripremljeno na tradicionalan način ispod metalnog poklopca prekrivenog žarom.

Gostoprimstvo lokalnog stanovništva je posebna priča. Nemojte se iznenaditi ako vas meštani, dok pešačite kroz sela, pozovu u svoje dvorište na čašicu domaće šljivovice ili šolju domaće kisele surutke. To je autentični duh zapadne Srbije koji se ne može kupiti, već se mora doživeti.

Ekološka svest i očuvanje rezervata

Kao turistički vodič i novinar, imam dužnost da naglasim važnost očuvanja ovog krhkog ekosistema. Specijalni rezervat prirode Uvac je dom za mnoge ugrožene biljne i životinjske vrste, a ne samo za beloglavog supa.

Prilikom posete rezervatu, pridržavajte se strogih pravila ponašanja: * Nikada ne bacajte smeće u prirodu ili u vodu jezera. Sve što donesete sa sobom, vratite nazad u grad. * Buka je strogo zabranjena. Glasna muzika i vikanje mogu uplašiti ptice, posebno tokom perioda gnežđenja (od januara do jula), što može dovesti do toga da roditelji napuste gnezda sa jajima. * Kampovanje i loženje vatre dozvoljeni su isključivo na mestima koja su jasno označena i predviđena za tu namenu.

Samo odgovornim ponašanjem možemo osigurati da i buduće generacije imaju priliku da sa vidikovca Molitva posmatraju veličanstveni let beloglavih supova iznad smaragdnih meandara Uvca. Spakujte kofere, ponesite dobru energiju i dozvolite Uvcu da vas začara svojom divljom, neukroćenom lepotom.

Najčešća pitanja i odgovori